Belot (Bela) - pravila

kategorija Adutske igre
objavljeno 8.2.2011.

---

Belot (popularnije Bela) je kartaška igra veoma zastupljena u Hrvatskoj, Bugarskoj i Bosni. Može se igrati u dvoje, troje ili četvoro, s tim što se najčešće igra u četvoro.

Svaka partija se sastoji od deljenja, određivanja aduta, zvanja, igranja i sabiranja bodova.

Deljenje i određivanje aduta

Belot se igra sa špilom od 32 karte (kec, kralj, dama, žandar, X, IX, VIII, VII) ili sa mađarskim kartama -  umesto znakova herc, tref, pik i karo su znakovi tikva, list, žir i srce. Delitelj nakon mešanja nudi špil igraču s leve strane na presecanje (igrač može preseći ili udarivši rukom po špilu dati znak da ne  želi da seče). Karte se dele u suprotnom smeru od kazaljke na satu. Karte smeju da se podignu jedino kad igrač ima pravo zvanja. Inače se kažnjava igrom (162 boda).

U dvoje

Svaki igrač dobije po tri karte licem okrenute prema dole, zatim sledeće tri karte (ukupno šest karata). Delitelj zatim okrene sledeću kartu licem prema gore. Tada deli još dodatne četiri karte svom protivniku i sebi (te se karte nazivaju talon i one se ne smeju mešati sa prvih šest podeljenih karata, nego se one odvajaju posebno). Ostatak karata se stavlja na onu kartu koja je ranije stavljena licem prema gore, ali tako da se vidi o kojoj se karti radi.

Prvih šest karata se podiže i pristupa se određivanju aduta. Prednost ima onaj igrač koji nije delio. Nakon što pogleda dobro svoje karte, igrač odlučuje hoće li zvati, odnosno odrediti da adut bude ona boja koja je na karti okrenutoj licem prema gore i na kojoj se nalazi ostatak nepodijeljenih karata, ili će reći „dalje“.

U slučaju da kaže „dalje“, igrač koji je delio dobija istu mogućnost koju može prihvatiti ili odbiti. Ako oba igrača odbiju da adut bude ona boja koja je na karti licem prema gore, pravo određivanja aduta ponovno dobiva igrač koji nije delio. On ponovno može izabrati adut, ali da nije ona boja koju je prvi put odbio i koja se nalazi na okrenutoj karti, ili može po drugi puta reći dalje.

U igri u dvoje, ako jedan od igrača dobije sedmicu u adutu u prvih šest karata, on može zameniti tu sedmicu za kartu u adutu koja je na stolu.

Ovaj put delitelj mora odrediti adut između tri preostale boje (bilo koju osim odbijene). Kada je adut određen, oba igrača podižu preostale četiri karte (talon), tako da svaki igrač u rukama ima ukupno deset karata.

U troje

Svaki igrač dobije po tri karte okrenute licem prema dole, zatim još po tri karte (ukupno šest), a onda još četiri karte u talonu koje se posebno odvoje od prvih šest karata. Dve preostale karte su namenjene za prvog igrača s deliteljeve desne strane (on je prvi na redu). Igrači podižu prvih šest podeljenih karata i prvi igrač sa deliteljeve desne strane mora zvati aduta. Kada je adut određen, igrači podižu talon (igrač koji je zvao podiže šest karata, a ostali četiri). Tada igrač koji je zvao tj. odredio aduta bira iz svojih karata dve koje će odbaciti, tako da sva trojica sada imaju jednak broj karata u rukama (10). Odbačene karte pripadaju igraču koji je zvao aduta. On ih odlaže među svoje štihove.

U četvoro

Glavno obilježje bele u četvero je da se igra u parovima. Dva suprotstavljena para imaju za cilj zajedničkom igrom sakupiti pola + 1 bodova od ukupne igre.

Svaki igrač dobije po tri karte okrenute licem prema dole, zatim još po tri karte (ukupno šest), i na kraju dvije karte u talonu koje se posebno odvajaju od prvih šest.

Prvih šest karata se podiže i započinje određivanje aduta. Prvi na redu je igrač sa deliteljeve desne strane. Igrač sme da pogleda karte tek kada zove, a kada ne zove spušta karte na sto.

Igrač odlučuje hoće li zvati (odrediti aduta) ili će reći dalje. U slučaju da kaže dalje, diže talon i pravo na određivanje aduta dobija sledeći igrač sa desne strane koji ima ista prava kao i prethodni. Kada dođe red na delitelj on mora zvati. Kada neko pozove aduta, svi dižu talon i igra počinje.

Zvanje

Pod “zvanjem” se podrazumeva poseban niz karata koje igrač ima u rukama, a koji mu donosi dodatne bodove. Postoje četiri tipa zvanja:

• Četiri iste karte:
  • 4 žandara: 200 bodova
  • 4 devetke: 150 bodova
  • 4 keca, desetke, kralja i dame: 100 bodova

Četiri osmice i četiri sedmice ne vrede ništa.

• Niz karata u istoj boji (od 3 do 5 karata). Kada je u pitanju zvanje, onda je poredak karata sledeći: Kec, kralj, dama, žandar, desetka, devetka, osmica i sedmica.
  • 3 karte u nizu u istoj boji vrede: 20 bodova
  • 4 karte: 50 bodova
  • 5 karata: 100 bodova
  • Šest ili sedam karata za redom u istoj boji vrednuje se jednako kao i niz od pet karata, dakle 100 bodova.
• Osam karata za redom u adutu naziva se “belot” i igrač koji je dobio belot automatski pobeđuje, bez obzira na dotadašnji tok igre (kao da odjednom osvoji 501 bod u beli u dvoje, 701 bod u beli u troje ili 1001 bod u beli u četvero).
• Kao i ime igre, belom se još naziva i slučaj kada igrač u rukama ima kralja i damu u adutu. Bela vredi još dodatnih 20 bodova.

Kod zvanja obavezno se prvo mora reći najjače zvanje, ukoliko se utvrdi da je igrač imao jače zvanje, priznaje se prvo zvanje.

Zvanje se priznaje samo onom paru koji ima najjače (najvrednije) zvanje (izuzetak je bela). Drugom paru se ništa ne priznaje, pa čak i u slučaju da u rukama imaju nekoliko slabijih zvanja koja kada se saberu vrede više od zvanja suprotnog para.

Četiri iste karte (izuzev osmica i sedmica) su jače od niza od pet karata. Između dva niza koja sadrže jednak broj karata, prednost ima onaj niz koji sadrži višu kartu, dakle niz osam, devet, deset, žandar, slabiji je od niza devet, deset, žandar, dama.

Ako se pak dogodi da dva igrača iz suprotnih parova imaju jednako vredno zvanje, prednost dobija onaj koji je pre imao pravo na određivanje aduta (onaj koji je bliže delitelju sa desne strane). Dopušteno je vezano zvanje (jedna ista karta učestvuje u dva zvanja).

Zvanje se pokazuje odmah na početku igre. Pitaju se ostali igrači da li imaju zvanje, ako da, koliko i dokle da se utvrdi ko ima pravo na zvanje(izuzetak je zvanje bele).

Igrač koji u rukama ima kralja i damu u adutu, belu zove u trenutku kada prvi put baci jednu od te dve karte. Važno je napomenuti da je igrač obavezan jasno istaknuti ostalim igračima da ima zvanje bele, a to će učiniti tako što će reći “bela” prilikom prvog bacanja bilo kralja ili dame. Belu je obavezno najaviti, dok odbacivanje druge karte koja čini belu nije obavezno, iako se može reći “od bele”.

Kod bele u četvoro, kada igrač ima pravo na zvanje, onda automatski ima pravo na zvanje i njegov partner.

Igra

Igru počinje igrač prvi sa desne strane delitelja. Sledi ga sledeći igrač do njega koji ne samo da mora da poštuje boju koja je bačena, nego treba da baci i kartu koja je veća od prethodne bačene karte. Na primer, ako prvi igrač baci osmicu pik, a sledeći igrač u rukama drži sedmicu pik i desetku pik, on mora na osmicu baciti desetku, a ne sedmicu. Igrač treba uvek da baci jaču kartu, naravno ako je ima. Ukoliko igrač nema odgovarajuću karte, onda baca adut. Ako nema ni aduta, onda može baciti bilo koju kartu po želi.

U slučaju da je prva karta adut, sledeći igrač ponovno mora baciti jaču kartu u adutu, ako je ima, ali ako se odigra boja koja nije adut, a igrač koji je na redu nema odgovarajuće karte pa zbog toga mora baciti adut, sledeći igrač može baciti boju koja se prvobitno tražila i ne mora baciti jaču kartu zato što je bačen adut.

Na primer, adut je srce, prvi igrač baci osmicu pik, sledeći igrač nema pikove pa baca bilo koje srce. Sledeći igrač u rukama ima keca pik i sedmicu pik. Slobodno baca sedmicu pik, jer pravilo jače karte ne vredi kada se neka boja preseče adutom. Igrač koji je bacio najjaču kartu, kupi štih i igra prvi u sledećem bacanju.

Ako se bilo koje od navedenih pravila prekrši, protivniku/protivnicima se pišu 162 boda. Tu partija završava i kreće se ispočetka u novo deljenje.

Bodovanje

Svaki igrač skuplja svoje štihove.

Igrač koji nosi zadnji štih, dobija još dodatnih 10 bodova. Igraču ili paru se zvanje (uključujući i belu) ne priznaje ukoliko nisu pokupili barem jedan štih. Ako igrač ili par pokupe sve štihove, dobijaju još dodatnih 90 bodova.

Takozvana čista igra (igra u kojoj nije bilo zvanja) iznosi 162 boda. Igrač ili  par koji je zvao mora sakupiti najmanje pola+1 bodova od ukupne igre ako želi proći. Dakle, ako je igra čista, treba se sakupiti 82 boda za prolaz, u suprotnom se ne prolazi nego “pada”.

Zbir igre raste ukoliko su u deljenju bila zvanja. Sva zvanja se sabiraju i dodaju na 162, od dobijenog iznosa se za prolaz ponovno zahteva pola+1. (ako je bilo 20 zvanja, igra iznosi 182, prolaz je 92; ako je bilo 50 zvanja, igra je 212, prolaz je 107 bodova).

Kada se bela igra u troje, igrač koji zove adut, treba da skupi više od zbira štihova ostala dva igrača.

Bodovanje u dvoje

Ako je igrač koji je zvao aduta prošao, tj. sakupio više bodova od protivnika, obojici igrača se piše zbir štihova koji su osvojili.

Ako je igrač koji je zvao aduta pao, tj. nije sakupio više bodova od protivnika, protivnički igrač osvaja sve njegove bodove + svoje bodove.

Protivnikov pad se obeležava crticom, a ne nulom.

Bodovanje u troje

Ako je igrač koji je zvao aduta prošao, tj. sakupio pola+1 od igre, svakom od troje igrača se pišu osvojeni bodovi koje su osvojili u pokupljenim štihovima.

Ako je igrač koji je zvao aduta pao, on ne osvaja ništa. Ostala dva igrača osvajaju onoliko koliko su pokupili u štihovima.

Pad se označava crticom, a ne nulom.

Bodovanje u četvero

Ako je par koji je zvao aduta prošao, tj. sakupio pola+1 bodova od ukupne igre, svakom paru se zbrajaju bodovi koje su uspeli da sakupe.

Ako je par koji je zvao aduta pao, tj. nije sakupio pola+1 bodova od ukupne igre, sve bodove dobija suprotni par.

Pad se označava crticom, a ne nulom.

Vrednovanje karata (bodovi)

Vrednost karte
U adutu		Kad nije adut
Žandar	20	Kec	11
Devetka	14	Desetka	10
Kec	11	Kralj	4
Desetka	10	Dama	3
Kralj	4	Žandar	2
Dama	3	Devetka	0
Osmica	0	Osmica	0
Sedmica	0	Sedmica	0

Pobeda

Kada je kraj? igraču ili kartaškom paru je cilj sakupiti u zadnjem odlučujućem deljenju onoliko bodova koliko mu nedostaje da dostigne dogovorenu granicu, bez obzira na to je li sakupio pola+1 od celokupnog zbira igre (na primer, ako se u beli u dvoje igrač nađe u situaciji da ima 496 bodova, dakle nedostaju mu još 5 bodova da završi, a prva karta koju baci na početku bacanja je žandar u adutu koji je najjača karta u igri vredna 20 bodova, po pravilu ovde se igra završava). Samo par koji osvoji štih može završiti.

Prema službenim pravilima mora dostići dovoljan broj boda, i mora osvojiti štih:

• Bodovna granica (bela u dvoje)

Pobeđuje onaj koji prvi sakupi 501 bod.

• Bodovna granica (bela u troje)

Pobeđuje onaj koji prvi sakupi 701 bod.

• Bodovna granica (bela u parovima)

Pobeđuje onaj koji prvi sakupi 1001 bod.