Raub - pravila

kategorija Adutske igre
objavljeno 13.11.2010.

---

Raub je veoma popularna igra kod nas. Inače, reč raub potiče iz nemačkog jezika i znači 'razbojništvo'. U igri je od 2 do 4 igrača i uvek igra svako za sebe (nema igre u parovima). Igra se u smeru kazaljke na satu.

Karte za igranje

Raub se igra ili sa standardnim skraćenim špilom od 32 karte (poređane po jačini: A,K,Q,J,10,9,8,7) ili sa mađarskim kartama - umesto znakova herc, tref, pik i karo su znakovi tikva, list, žir i srce. Karte same po sebi ne nose nikakve bodove već svako nošenje predstavlja jedan poen, bez obzira kojom kartom je odnešeno.

Kako izgledaju mađarske karte?

 

 

Gde je:

 - kec

 - kralj, pozicija znaka mu je ista kao kod dame (slika ispod), ali samo kraljevi imaju krunu

 - dama, karta koja po poziciji znaka liči na kralja (znak se nalazi u gornjem delu karte) ali slika nema krunu

 - žandar, po slici liči na damu ali je pozicija znaka spuštena

Cilj

Svaki igrač ima 4 karte u ruci (što znači da će u toj partiji biti i 4 nošenja talona), pa je cilj svakog da odnese što veći broj ruku. U nekim situacijama postoji obavezan broj ruku koji igrač mora da odnese da bi "prošao" (da ne bi dobio penale), ali o tome malo kasnije.

Deljenje

Svakom igraču delilac podeli prvo po 2 karte, zatim jednu kartu okreće licem na gore i stavlja između njih (na talon) i potom svakom podeli po još dve karte. Karta na talonu, koja je okrenuta licem na gore je predlog za aduta.

Određivanje aduta

Postoji nekoliko scenarija na koji način se određuje adut. Prvi scenario je ukoliko je karta koju je delilac okrenuo u toku deljenja sedmica bilo kog znaka, taj znak automatski postaje adut i obavezuje delioca da odnese minimum jednu ruku od ukupno četiri da bi prošao (pod terminom prošao se misli da ne dobije penale). Drugi scenario je ukoliko delilac okrene neku jaku kartu, npr. A ili K, ili bilo koju drugu kartu nekog znaka za koju smatra da mu može koristiti u igri, delilac ima pravo da pre nego što pogleda svoje karte odredi taj znak kao adut (u daljem tekstu RAUBUJE), pri čemu mora glasno da kaže "Raub!" i time obavesti protivnike da je taj znak određen kao adut. U ovom slučaju delilac je dužan da odnese dve ruke. U oba ova scenarija, delilac mora da uzme za sebe tu kartu koju je raubovao. Treći scenario je ukoliko delilac okrene kartu koja je slaba ili delilac proceni da sa njom ne povećava svoje šanse za pobedom, npr 8,9,10.., tada ima pravo da pogleda svoje karte i na osnovu njih proceni da li mu odgovara znak koji je predložen za aduta. Ukoliko mu ne odgovara, govori "Dalje!" i igrač s desne strane se sledeći pita. Ukoliko ni njemu ne odgovara znak koji je okrenut govori "Dalje!" i prenosi se red na sledećeg igrača. Ako u celom krugu ni jednom igraču ne odgovara znak (ili iz taktičkih razloga ne želi da raubuje, već možda čeka da to učini neko drugi), delilac okreće sledeću kartu licem na gore sa ostatka špila i ponovo se pita. Ako i u ovom krugu niko ne raubuje, okreće se još jedna karta i ako se ni tada ne odredi adut bacaju se karte, mešaju, delilac se pomera za jedan u desno, a upisuje se REFA (o njoj malo kasnije). Ukoliko druga ili treća okrenuta karta bude sedmica, pravilo iz prvog scenarija ne važi, odnosno posmatra se kao i svaka druga karta.  Međutim, ukoliko nekom od igrača odgovara znak koji je predložen za aduta, bio on delilac ili neki drugi igrač, kada dođe red na njega da se pita, ima pravo da raubuje pri čemu glasno govori "Raub!" ali nema pravo da uzme za sebe tu kartu. Kartu koja je raubovana ima pravo (ne mora) da uzme onaj igrač koji kod sebe ima sedmicu u tom znaku i nju menja za kartu koja je dole. Znači, igrač koji je u ovom scenariju raubovao ima pravo da uzme raubovanu kartu samo ukoliko ima sedmicu u tom znaku koju zamenjuje raubovanom kartom. I u ovom scenariju igrač koji je odredio aduta ima obavezu nošenja minimum dve ruke.

Posle određivanja aduta uvek se prvi pita igrač koji je raubovao.

Zamena karata

Nakon što je neki znak raubovan igrači izbacuju one karte za koje misle da su im nepotrebne u toj partiji, stavljaju ih sa strane okrenute licem na dole i te karte više ne učestvuju u toj partiji. Igrač može da ne izbaci ni jednu kartu (da zadrži one karte koje su mu u startu podeljene), ili da zameni jednu, dve, tri ili sve četiri karte. Delilac svakom igraču deli iz ostatka špila onaj broj karata koji je svaki od igrača bacio. Npr: igraju osobe X, Y, Z i K, gde je X delilac. X ne menja ni jednu, Y menja 1, Z 3, a K 2. Dakle X deli osobi Y jednu kartu, igraču Z tri a igraču K dve nove karte. Izuzetak je kada igrač menja sve četiri karte, tada mu delilac deli dve karte, pa jednu ali okrenutu licem na gore da je vide ostali igrači, pa još dve karte. Međutim ovo pravilo važi samo za igrača koji prvi po redu menja sve 4 karte (ukoliko postoji više igrača koji menjaju sve 4 karte), dok ostali dobijaju regularno samo 4 karte okrenute licem na dole. Ako samo 1 igrač menja sve 4 karte opet važi pravilo dve licem na dole, jedna licem na gore i dve licem nadole, jer se posmatra kao prvi (u ovom slučaju i jedini) koji menja sve 4 karte. Npr: X menja 2, Y 4, Z ništa i K 4. X dobija dve nove karte, Y dve licem na dole, jednu licem na gore i dve licem na dole, Z ništa i K četiri licem  na dole.

U slučajevima kada igrač ima 5 karata u ruci pre početka partije (kada promeni 4 karte a dobije 5 jer je prvi menjao sve četiri, ili kada je predlog za aduta sedmica koja se automatski raubuje i  mora da je uzme za sebe, ili kada raubuje pre nego što pogleda svoje karte gde takođe mora da uzme raubovanu kartu), tada taj igrač nakon menjanja karata koje je dobio deljenjem mora da izbaci jednu kartu iz ruke za koju misli da mu je najnepotrebnija.

Postoji još jedan slučaj kada igrač može da ima 6 karata u rukama, a to je kada raubuje ili sedmicu automatski ili pre nego što vidi svoje karte, nakon čega uzima raubovanu kartu za sebe a potom prvi promeni sve 4 karte koje su mu podeljene, umesto kojih dobija 5, plus raubovana karta, ukupno 6. U toj situaciji igrač je dužan da izbaci dve karte iz ruke.

U slučaju trećeg scenarija pri određivanju aduta, ako neko od igrača prilikom zamene karata dobije sedmicu u znaku aduta on i dalje ima pravo da nju zameni kartom koja je raubovana (nije obavezan da to učini ukoliko ne želi).

Igrač nema pravo da zameni raubovanu kartu ni u jednom slučaju.

Tok igre

Nakon što je adut određen, igru počinje igrač koji je raubovao. Može početi igru bilo kojom kartom, a ostali igrači su dužni da odgovore na taj znak ukoliko imaju kartu tog znaka u rukama. Ukoliko svi igrači odgovore istim znakom, ruku nosi onaj igrač čija je karta u tom znaku najjača. Ako igrač koji se prvi pita započne ruku znakom koji nije određen kao adut, svi igrači moraju da odgovore tim znakom ako ga imaju u ruci. Ako neko od igrača nema taj znak, mora baciti kartu koja je u znaku koji je odrećen kao adut. Ukoliko je on jedini koji je bacio adutski znak, on nosi tu ruku i počinje sledeću (bez obzira koje jačine je ta karta). Ukoliko više igrača nema znak (koji nije adutski) kojim je započeta ruka, tada su svi obavezni da bace po kartu u adutskom znaku. Ruku nosi onaj igrač čija je karta u adutskom znaku najjača. U slučaju da neki igrač ili više njih nema znak kojim je započeta ruka i nema u rukama ni adutski znak, tada može da izbaci bilo koju kartu iz ruke (naravno preporučuje se da izbaci najslabiju kartu), a ruku nosi ili najjača karta u znaku kojim je započeta ruka ukoliko niko nije bacio kartu u adutskom znaku, ili jedina adutska karta, ili najjača karta u adutskom znaku ukoliko ih je više, u zavisnosti od trenutne situacije.

Ako igrač koji se prvi pita započne ruku kartom u adutskom znaku, svi su opet dužni da odgovore adutskom kartom (kartom u tom znaku). Opet nosi najjača karta. Ukoliko neki igrač nema kartu u adutskom znaku baca bilo koju drugu kartu i ona u toj ruci nema nikakvog uticaja.

Sledeću ruku uvek počinje onaj igrač koji je odneo prethodnu.

Refa

Već je objašnjeno kada nastaje refa. Ona nema nikakvog uticaja na igru, samo utiče na bodovanje. Ako je u jednom deljenju određena refa, na kraju sledećeg deljenja kada se sabiraju i oduzimaju poeni sve se računa duplo. Ako je u dva uzastopna deljenja proglašena refa u sledećem deljenju se NE računa sve puta četiri, već se i u tom ali i u narednom deljenju sve računa duplo. Ovo važi za neodređeni broj refa.

Refa se obeležava horizontalnom crtom.

Bodovanje

Svi igrači počinju sa 21 poenom. Svaka odnešena ruka predstavlja -1 poen. Pobednik je onaj koji prvi dođe do 0 poena. U jednoj partiji je dakle maksimum -4 poena koje jedan igrač može uzeti. Igrači koji ne odnesu ni jednu ruku u partiji dobijaju +2 poena. Međutim ukoliko je automatski raubovana sedmica (scenario 1), tada je delilac u obavezi da odnese bar jednu ruku. Ukoliko ne odnese ni jednu nakon te partije mu se piše +3 poena. Ako odnese jednu ruku -1 poen, dve -2, idt. Ako su u pitanju scenario 2 i 3, gde se igrač obavezuje da mora odneti 2 ruke, tada u slučaju da odnese samo jednu ide +3 poena na kraju partije, a ako ne odnese ni jednu +4. Na refi se sve računa duplo.